Danas imam zadovoljstvo da sa vama podelim svoju prepisku sa Lorom Neš, vlasnicom Sew Chic Patterns, a u okviru Sewing Indie Month događaja. Kada smo počeli tek da organizujemo ovaj događaj, svako od dizajnera je trebao da odabere potencijalne partnere za intervjue i tutorijale. Sew Chic Patterns je bio na mojoj listi od samog starta, jer sam se divila dizajneru koji stoji iza ženstvenih modela, inspirisanih retro modom, koji su zaštitni znak ove firme. Obradovala sam se kada smo se zaista uparile, i dobile priliku da se bolje upoznamo.
Dakle, dozvolite mi da vam predstavim Loru Neš, vlasnicu Sew Chic Patterns i majku četvoro dece. Lori dugujem veliko izvinjenje što kasnim sa objavljivanjem našeg intervuja, koji je bio zakazan za sredinu Maja. Iako smo ga kompletirale na vreme, užasna situacija sa poplavama, koja je zadesila Srbiju, me sprečila da objavljujem postove u poslednje dve nedelje.
Zamolila sam Loru da nam se predstavi svojim rečima, a evo šta je o sebi napisala.
Odrasla sam na zapadu SAD-a, a moja porodica se često selila. Moj otac je bio mehaničar, i provodio je dosta vremena sastavljajući zanimljive automobile i osmišljajući izume za potrebe trkačkih automobila. Moja majka je bila domaćica, koja je volela da kuva i šije. Od svoje treće godine pamtim je kako šije za svojom mašinom, praveći haljine za sestru i mene. Kada sam imala oko 10 godina, počela sam da ispoljavam sopstveni smisao za modu, i tražila sam od mame da me nauči da šijem. Do svoje 13. godine sam šila donji veš i ćebad za svoju Barbiku.
Čak i kroz brak sam nastavila da šijem za svoju porodicu, a potom sam počela da šijem profesionalno, po narudžbini, kako bih malo dopunila kućni budžet. Radila sam za privatne klijente, ali i prepravke za potrebe butika i robnih kuća. Kada je najmlađe od moje četvoro dece krenulo u predškolsko, upisala sam fakultet kako bih stekla diplomu iz dizajna odeće. Trebalo mi je deset godina da diplomiram, budući da sam paralelno podizala svoju decu.
Da li si volela da šiješ po narudžbini i da radiš prepravke? Koji je najkomplikovaniji komad odeće na kom si radila u tom periodu?
Bilo je stvari koje sam volela kod tog posla, i onih koje nisam. Volela sam da pomažem svojim klijentima da izgledaju sjajno u dobro skrojenoj odeći, ali 99% njih nije želelo ništa originalno. Obično bi mi doneli sliku iz časopisa i tražili da kopiram kreaciju s nje. Pitala bih ih zašto ne kupe odeću od originalnog dizajnera. Nadali su se da bih mogla da sašijem istu stvar jeftinije, ili su želeli da izmene neki element dizajna. Vremenom sam postala veoma brza i dobra u dizajniranju odeće za različite tipove tela. Ipak, ni jedan od modela nije bio težak za izvesti, ali je zahtevao da mu posvetim dosta vremena. Ljudi nisu tražili stil koji bi bio kreativan i zanimljiv za šivenje. Tek kada sam počela da dizajniram odeću za školske proslave moje ćerke i da učestvujem u takmičenjima, mogla sam malo da eksperimentišem.
Kako izgleda učešće u dizajnerskom takmičenju? Imaš li dobre ili loše uspomene na taj period? Kakvi su bili drugi učesnici? Da li generalno sebe smatraš takmičarski nastrojenom?
Uživala sam u takmičenjma. Ne zbog toga što sam nešto posebno sklona takmičenju, koliko zbog ciljeva koje sam sebi postavljala u tim trenucima. To je bio dobar način da unapredim svoju kreativnost i veštinu. Moj dizajn bi uvek prošao u sledeći krug, a par puta sam i pobedila. Volela sam da vidim svoje kreacije na modnoj pisti i da slušam reakciju publike. Takođe, volela sam i da vidim fenomenalne kreacije drugih učesnika. Takmičari su obično prijatni i puni podrške. Zanimljivo je učestvovati u takvim događajima.
Kada si shvatila da želiš da pokreneš sopstveni posao sa izdavanjem krojeva? Šta te je navelo da doneseš takvu odluku?
Znala sam da ću pokrenuti svoj posao, ali nisam bila skroz sigurna da li bih radila gotovu odeću, ili izdavala svoje krojeve. A onda sam imala priliku da predstavim svoju kolekciju na Nedelji mode. Reakcija publike je bila fenomenalna, ali nisam se osećala prijatno dok sam stajala sa ostalim profesionalcima u bekstejdžu. Molila sam se (bogu) za savet šta da radim, i tada sam shvatila da pravljenje gotove odeće nije za mene. Znala sam da se nikad ne bih osećala loše zbog učešća na hobi / krojačkom bazaru.
Kako uspevaš da podmiriš sve potrebe koje imaš vezano za posao, ali i za porodicu, obzirom da imaš četvoro dece (svaka čast!) i muža?
Kada sam pokretala posao, dvoje od četvoro dece su još uvek živeli sa nama, ali su već bili dovoljno odrasli da mi pomognu kada je trebalo, i da mi budu podrška. Uključila sam ih u proces donošenja odluka, tako što sam ih pitala za savet oko toga šta bi trebalo da radim, ili za mišljenje o dizajnu na kom bih radila. Sada su svi već u braku i ne živimo zajedno. Da nemam svoj posao, život bi mi bio jako dosadan! Moj muž čak i kuva sva jela!
Kako bi opisala svoje krojeve? Za koga su namenjeni? Kako zamišljaš dame koje nose odeću napravljenu prema Sew Chic krojevima?
Moj ukus za modu se nije menjao tokom vremena. Pre 15 godina nije postojao naziv pod koi bih svrstala svoj stil. Ljudi bi mi govorili da su moje kreacije retro, ali i moderne, pa sam smislila kovanicu Retro-Moderno. Sada se za ovaj stil najčešće koristi naziv Retro, ali ne znaju svi šta se tačno pod tim imenom podrazumeva. Moje kreacije su dizajnirane i za starije i za mlađe, i osmišljene su tako da odgovaraju i devojkama koje vole karnere, i onima koje više vole dobro ukrojene modele. Ukratko, mislim da su moje kreacije prikladne za svakoga.
Gde nalaziš inspiraciju za krojeve?
Obično se ugledam na dizajnere s početka 20. veka. Na ljude poput Kristobala Balenciage, Čarlsa Džejma i Madelin Vinonet.
Koliko često objavljuješ nove krojeve? Koliko vremena ti treba da napraviš kroj, od inicijalne ideje, do momenta kada je spreman za prodaju?
Trudim se da objavim makar po jedan kroj svakog proleća i jeseni, ali to nije uvek pravilo, jer drugi projekti i obaveze umeju da se ispreče. Vreme koje mi je potrebno za objavljivanje kroja zavisi od kompleksnosti kroja i problema na koje usput nailazim. Postoji više faza u pravljenju kroja, a potrebno je da se kroj testira i proveri u svakoj od njih.
Možeš li da opišeš proces pravljenja kroja?
Naravno, sve počinje sa idejom. Ljudi me obično pitaju da li crtam skice, ali ne, kod mene dizajn kreće od ideje i na dalje evoluira. Obično napravim prvi model i sašijem uzorak kako bih ga proverila. Nošenje i upotreba uzorka je bitan deo testiranja. Kada sam zadovoljna dizajnom, šaljem kroj na skaliranje po veličinama. Tokom ove faze radim na pisanju instrukcija za šivenje. Kada dobijem kroj nazad, sledi još jedno testiranje, ovaj put uz instrukcije. Osoba koja mi testira kroj je početnik u šivenju, tako da je odlična za ovaj deo posla. Naravno, nakon toga sledi i fotografisanje modela, dizajn ambalaže i sl.
Da li radiš sama, ili imaš i zaposlene ili angažuješ pomoć?
Volim da radim sama, ali sada sam u fazi kada moram da angažujem i pomoć, jer dan ima premalo sati za sve poslove koje moram da odradim.
Imaš li omiljeni i omraženi deo / fazu pravljenja kroja?
Volim da dizajniram, ali nemam dovoljno vremena da se tome posvetim koliko bih želela. Deo koji najviše mrzim je pisanje instrukcija za šivenje. S vremenom je i to postalo lakše, ali i dalje najmanje volim taj deo posla.
Kolko vremena ti je bilo potrebno da razviješ posao? Imaš li dalje planove za razvijanje Sew Chic Patterns? Gde vidiš sebe i svoju firmu za 5 ili 10 godina?
Prve godine poslovanja sam iskoristila da postavim infrastrukturu za dalji rad - napravila sam dobar vebsajt i obezbedila sam održive metode za razvoj, štampu, slanje krojeva, kao i za korisničku podršku za klijente. Nisam pozajmljivala novac kako bih pokrenula posao, pa sam u njega ulagala onom brzinom koju su mi prodaja i veme dozvoljavali. Trebalo mi je oko tri godine da zaista razvijem posao. Nemam mentora koji bi me vodio kroz posao, ali sam religiozna, i svoje smernice dobijam kroz molitvu. O mojim religioznim stavovima možeš pročitati ovde.
Gde će biti moj posao za 5 ili 10 godina? Zaista ne znam, ali se nadam na neko dobrom mestu!
-----
I, kad već pričamo o Sew Chic Patterns, pogledajte kako Ronda, sa bloga Rhonda's Creative Life, planira da izmeni jedan od zanimljivih Lorinih krojeva, Myrtlewood haljinu.
Veliko hvala Lori na sjajnom intervjuu. Uživala sam u našoj prepisci, a kao početnik u vođenju posla bilo mi je izuzetno zanimljivo da čujem kako je izgledao razvojni put iskusnije koleginice. Nadam se da ću i sama postići sličan uspeh, a Lori želim još mnogo sjajnih kreacija i divnih krojeva koje ćemo svi sa uživanjem koristiti.
♥ ♥ ♥
ReplyDeleteNo conocía esta empresa de patrones y veo que su estilo es perfecto para mí... gran estrevista!!
ReplyDeleteSus modelos estan inspirado en la moda retro, creo que son perfecto para tu. Puedo imaginarte en sus abrigos.
Deleteblog ne poznaje granice- bravo, Anči
ReplyDelete