Kad god se pohvalim nekome (posebno ženskoj populaciji) kako znam da šijem, momentalno vidim onaj poseban sjaj u očima svoje sagovornice, koji me ni ne pita, već zahteva, da i njoj napravim makar jedan komad odeće. Neki podrazumevaju da mi plate, drugi se nadaju da bih ja to lako, brzo i besplatno uradila za prijateljicu, rođaku ili koleginicu, a neki prosto ni ne misle da moj rad podrazumeva i neku kompenzaciju.
Najčešći odgovor koji dobiju je - "Ne šijem po narudžbini". E tada se ljudi zbune, neki čak i uvrede, iz nekog razloga to shvate lično, kao odbijanje da im pomognem.
Kada sam bila mlađa, takoreći tek napredni početnik, oprobala sam se u šivenju po narudžbini; čak sam svoj prvi novac zaradila na taj način, šijući drugaricama poneku suknju ili haljinu. A onda mi se desio pravi fijasko - napravila sam prijateljici pantalone, kojima nije bila ni malo zadovoljna. Platila mi je preko volje, ali me više nikad nije pitala da joj šijem, a ja sam ostala sa veoma gorkim ukusom u ustima. Tada sam naučila važnu lekciju o ovom zanatu i shvatila da šivenje po narudžbini nikako nije isto kao šivenje za sebe, iz hobija.
Od tada retko kada prihvatam da šijem po narudžbini, a kada prihvatim da radim, to obično veoma skupo naplatim. Obično prihvatam da šijem samo one stvari koje su meni izazov i zanimljive, ostalo odbijam.
A evo i zašto:
- Kada šijem za sebe, imam pravo da pogrešim, upropastim materijal, dignem ruke i batalim sve jer mi se stvar ne sviđa, ne stoji dobro, materijal se ne ponaša kako sam očekivala i slično. Kada šijem za klijenta, ne postoji ta opcija - klijent zahteva gotovu i besprekornu stvar, po svojoj zamisli i merama, i opcije poput "ne mogu" ili "mrzi me" ne dolaze u obzir.
- Kada šijem za sebe, tačno znam šta želim da sašijem, znam šta mi stoji i znam koji materijal treba da koristim da bih postigla određeni efekat. Kada šijem za klijenta, uvek postoji mogućnost da nisam dobro razumela njene želje, da taj tip garderobe ne stoji sjajno na njenom telu, ili da materijal koji je odabrala nije adekvatan za željeni tip odeće. Ovo se da rešiti ukoliko mi klijent unapred pokaže sliku gotove iste ili slične garderobe, i ako imam mogućnost da savetujem koji tip materijala da kupi.
- Kada šijem za sebe, dobro znam kako da korigujem kroj kako bi mi odeća dobro stajala - da podignem struk na zadnjem delu pantalona, da skratim prsluk na jakni, da napravim izmene za male grudi, i slično. Dobro poznajem svoje telo i navikla sam da šijem stvari za njega. Kada šijem za klijenta, ne poznajem njeno telo, nemam iskustva s tim na šta posebno treba da obratim pažnju. Dakle, sve radim prvi put, i svaki detalj je jednako bitan. A ja nisam profesionalna šnajderka sa velikim iskustvom šivenja po narudžbini, neke stvari mogu i da previdim. Ovo se može rešiti pravljenjem test kroja, na kome bih istestirala sve moguće potencijalne probleme sa krojem i korigovala nedostatke, pre nego što bih zasekla skupo plaćeni materijal koji je klijent doneo.
- Kada šijem za sebe, to radim samo onda kada sam raspoložena, odmorna i kada imam veliki poriv da stvaram. Kada šijem za klijenta, to radim onda kada moram, u ograničenom vremenskom roku i bez preteranog radnog elana. I ovde nema pomoći!
- Kada šijem za sebe, na kraju svog truda i rada mogu da obučem svoju lepu garderobu i šepurim se u njoj ponosno. Kada šijem za klijenta, sav moj trud ode u tuđe ruke. Jedina satisfakcija mi je nasmejano lice klijenta.
Kada šijem za sebene, ovo ću precrtati, jer sam htela da pišem o prepravkama odeće. Ja gotovo nikad ne prepravljam odeću! Ne volim to da radim, vodim se onom - lakše ću to od nule sašiti nego prepraviti postojeće. Ne želim da menjam rajsferšluse, skraćujem pantalone, krpim nogavice i rukave, sužavam ili proširujem suknje i jakne, menjam pocepanu postavu. Klijenti, rodbina, komšije mahom žele sinte popravke tog tipa, i za takve popravke najčešće smatraju da ću ja to brzo i lako srediti, te da jednom čokoladom mogu da nadoknade zauvek izgubljeno vreme.
Ovde moram delimično da se ogradim - za određene osobe, koje ja smatram vrednim mog truda, ovakve prepravke ću uvek uraditi, i nikad neću reći ne, ma koliko mi prepravke bile mrske. Ipak, većinu ću bez pardona odbiti.
Mislim da sam nabrojala sasvim dovoljno razloga zbog kojih izbegavam da šijem po narudžbini. Ipak, povremeno napravim ustupak, pa upoznam veoma fine ljude, napravim sjajne kreacije, i još budem primećena od strane nekih veoma interesantnih firmi.
fotografija: Nikola Zamurović
Zanima me - da li šijete po narudžbini? Da li uživate u ovakvoj vrsti rada, i smatrate li da je šivenje po narudžbini isplativo?
Ako si im rekla!
ReplyDeleteSvako ko misli, ti ćeš to lako, šta te košta, ionako joj je mašina otvorena... neka s epotrudi bar jedan rajsferšlus da promeni, pa će videti koliko to košta. Ne para, nego vremena i živaca.
Znam da šijem na nivou osrednje šnajderke, pa i bolje od njih, i kad imam volje, a to je retko, mogu da sašijem odjednom pet-šest sukanja, recimo. To mi nekako dođe najlakše. Ali, za sebe."Možeš ti, možeš, kad hoćeš."- rekla mi je jednom osoba koju jako volim, prebacujući mi na taj način što njoj NEĆU da sašijem isto. E, onda sam skupila živce u čvor i objasnila "da, mogu i umem, ali tako što mi je krojačica koja mi je sašila dve suknje po tom kroju, baš komplikovanom jer je iz parčića, dala taj kroj, pa sam imala i gotovou suknju uz to, a ako bi mi i ti donela kroj za tvoju veličinu, sašila bih je i tebi"-Nikada više me nije pitala da joj šijem.
Dakle, draga Ana, apsolutno pravilno postupaš. Oni koji traže ovakve usluge, i ne znaju da traže deo tvog vremena koje je tebi dragoceno jednako kao i njima i da nema tih para kojima se može platiti takva usluga od nekoga ko uz sve te poslove ima i svoje radne obaveze i svoj privatni život.Ukoliko uopšte i nameravaju da plate, jer se vrlo često svodi na to očekivanje d abude za dž.
A pri tome im ne pada na pamet da i sami sednu i nauče da šiju.
Potsetila si me na situaciju koju sam imala sa tatom pre par godina - imao je neku jaknu na kojoj je postava bila sva iscepana. Molio me da mu to zamenim, pa smo napravili dogovor da on postavu opara, a ja ću da je iznova sašijem. Naravno, stara postava je trebalo da mi posluži kao kroj, pa sam insistirala da para uredno i polako. Mislim da je parao nekoliko dana... Kukao je što ne može samo da je iseče, iscepa, i završi s tim. S druge strane, ja sam novu postavu za čas napravila i prišila je za jaknu, ali sam ga usput naučila da ceni moj rad. Zanimljivo mi je bilo i to što je mama sa velikim odobravanjem posmatrala moju dosetku :D
Deletelep tekst...ne sijem i ne volim to. I kad nesto nekome 'predlozim ne ume to da nosi onako kako sam ja zamislila..sizim od konstatacije ,,lako je to,, a ne ume dugme da usije i da potrefi rupice na istom. A imam materijala da ne znam kad cu i sama sebe uzeti na red. Ponekad sam cinila izuzetke kao moja potreba u trenutnoj inspiraciju ali bez naknade.svima je skupo a vreme je nenadoknadivo. Nemam vremena ... Sam svoj majstor je prava stvar!
ReplyDeleteBez naknade radim ljudima koji su me na ovaj ili onaj način zadužili, i kojima želim da se šivenjem odužim. Jedna drugarica mi je svojevremeno rekla - "ako ne naplatim za svoje usluge, uvek ću potajno biti kivna na tu osobu zbog vremena koje sam utrošila na nju, a koje ona ne ceni. Zato svima uvek naplatim, pa bar imam osećaj da znam zašto to radim."
DeleteI ja izbegavam sivenje po narudzbini iz istih razloga kao i ti. Najveci razlog je - nisam profesionalna snajderka. Uradila sam nekoliko stvarcica za druge, mislim da su bili zadovoljni, ali uvek naglasim da nisam profesionalac. Treba reci otvoreno kako stoje stvari, pa ako se neko naljuti, to je njihov problem. Jos jedan neverovatno vazan razlog je motivacija i raspolozenje - kad mi se ne sije, ne vredi. Ako bih i sela za masinu preko volje, verovatno bih sve upropastila. Ovo cime se ti bavis (i ja, i mnogi drugi blogeri) nije profesija vec hobi, pa tu i nema mesta zahtevima, prohtevima ili onome sto bismo ocekivali od onih ljudi kojima je krojacki zanat zivotno opredeljenje.
ReplyDeletePotpuno se slažem Jelena. Treba biti konkretan i direktan, ali ni to mi ne može pomoći da uživam u tom radu. Mada, priznajem da ima izuzetaka i situacija kada sam baš uživala, kao kad sam pravila ovu lepu haljinu sa slike iz posta.
DeleteApsolutno mrzim da šijem po narudžbi! Bilo kome! Čak i vlastitom djetetu, pa sam je naučila da šije i tako riješila taj problem!!
ReplyDeleteČesto zbog online shopa moram da šijem za osobu koju čak niti ne vidim i to je grozno! Uvijek danima strepim dok taj paket ne stigne i u strahu čekam odgovor.
Nedavno sam imala problem zbog mušterije koja je zakljucila "da joj ne stoji" Odbila sam povrat iz tog razloga i zbog toga što je prošao rok za povrat, međutim dobila sam negativan feedback koji je mojih 5 zvjezdica srozao na tri!! I sad se pitam šta mi je to trebalo!?
Svi razlozi koje si gore navela su kao da sam ih ja pisala! Apsolutno se slažem sa tobom! Ljuti me još jedna stvar a to je: čini mi se da se taj trud šivanja po narudžbi uopće ne cijeni .. nekako se to uzima zdravo za gotovo, kao, to je jednostavno i lako! Sama činjenica da netko od nečeg dvodimenzionalnog napravi todimenzionalni predmet, odnosno nešto što se oblači je frapantna i zadivljujuća! Već to treba cijeniti, da ne pričam o stilu , kroju i svakom milimetru koji moze promjeniti liniju...mozda ljudi to ne znaju? ja znam i to je ono zbog čega volim i cijenim svoj posao a voljela bi da i drugi bar pokušaju to zamisliti.
40 godina šijem, otvarala sam (i zatvarala! ) 4-5 svojih boutiqua, sašila sam hiljade komada koji su sada po ormarima širom svijeta i i dalje mrzim šivanje po mjeri u kojem ne mogu da vrludam sa idejom kako mi dođe (a često mi dođe! :) ,da biram tkaninu i da uzivam u njenim mogućnostima i da mi na kraju netko to odnese uz obično samo -hvala! (čak ni pare nisu bitne kad mi uskrate zadovoljstvo uzivanja na kraju) Sretala sam osobe koje vole narudžbe ali sam zakljucila da to mogu samo oni koji su savršeni izvršioci , bez kreativnosti koja je tada samo "smetnja" u procesu. I to je u redu, što se tiče zarade, možda i bolje!........barem neće dobiti negativne zvjezdice! :)
Ja sam imala problema sa mamom, koja je u jednom trenutku zapela da joj šijem košulje i jakne, blejzere. Pri tom, ona nije uopšte zahtevna po pitanju korigovanja modela, i traži vrlo jednostavne modele da joj šijem. Na kraju smo napravile kompromisno rešenje - naučila sam je da šije košulje sama, a par jakni smo zajedno šile - ja sam joj pokazivala kojim redosledom da šije, a ona je štepala na mašini. To je bilo zanimljivo.
DeleteI ja znam par ljudi koji preferiraju šivenje po narudžbini i sitne prepravke, i to radije rade nego šivenje po svojoj zamisli, ali i same te osobe priznaju da nisu preterano sklone dizajniranju i više vole da imaju smernice. To je sasvim u redu, bitno je da je čovek iskren prema sebi i da ne dozvoljava da ga drugi udave.
Que gran post, mi querida Anajan!! yo conozco ese sentimiento de coser para el público, alegrías y decepciones, yo he cosido para el público por más de 20 años y puedo contar según mi experiencia que cuando usted cose algo para un amigo, la recompensa es grande... sin embargo , cuando usted cose a cambio de dinero, la gente suele ser engreída y despreciar mucho el trabajo. Abrí un tienda en Etsy el pasado año y la he cerrado, ahora solamente coso para mi y unas pocas amigas-clientes que saben apreciar el trabajo que hago. Muchos besos y espero seguir disfrutando de posts como estos, que hacen pensar. Gracias por eso...
ReplyDeleteRosy, muchas gracias por el comentario. Es reconfortante saber que un profesional como usted tiene las mismas problemas con clientes. En tiempo quando toda la ropa esta hecha en China por poco dinero, y cuando podemos comprar la para barato, la gente ha olvidado apreciar el trabajo y el conocimiento que una persona tiene que tener para coser.
Deleteskroz se slazem sa tobom :) mrzim da sijem po porudzbini, imala sam i par losih iskustava i posle toga mi uopste nije problem da bilo koga odbijem kad krene sa "a da mi napravis..." idejama.. inace, imam dobrog ortaka koji ima svoj krojacki salon, pa kad neko zahteva prepravku ili bilo sta tog tipa, samo im prosledim njegovu vizit kartu.. u isto vreme, volim da sijem za druge, ali za one koji mi to ne traze, pogotovo za decka i brata.. obojici sam sasila dosta dukseva, kosulja, pantalona i sortseva, ali mi nikad to nisu trazili, sasila sam im te stvari zato sto sam ja to zelela, i onako kako sam ja htela da ih sasijem (srecom, svidele su im se i rado ih nose)
ReplyDeleteJa svoje gotove stvari, koje iz bilo kog razloga ne nosim više, sa uživanjem delim dalje. Često i tek sašivenu stvar poklonim bez oklevanja, samo me nemoj terati da šijem po tuđim instrukcijama ;)
DeleteDaleko od toga da baratam sa šivaćom mašinom, ali sve navedeno, a naročito ono ,,lako ćeš ti to", podseća me na one ljude koji misle da su prevod i pisanje jednostavna stvar. Sve najbolje!
ReplyDeleteMilica
Znači, nismo samo mi, krojačice, na tapetu. Kao što neko od čitalaca reče - ljudi misle da, samim tim što volimo svoj hobi, i radimo ga sa strašću, dakle da nam čine uslugu ako nas uposle da i za njih odradimo nešto.
DeleteGlad (and not surprised) to hear you may have something planned with vlisco, after the great dress you made from their fabric!
ReplyDeleteNot sure when exactly (I should check it out with them), but my article should be featured on their blog soon.
DeleteThis comment has been removed by the author.
ReplyDeleteJa se ne bavim šivenjem, a da se bavim, naplaćivala bih, normalno.
ReplyDeleteImam mašinu, ali služi meni za neke sitne stvari. Skratim ja nekome nešto, ponekad, i ne očekujem ništa za uzvrat, ali me straaaaaaaaaaaaašno nervira kad mi kažu: "Na brzinu uradi, za čas posla", kao da to može tek tako, bez reda i logike. Ustvari, ja ne umem šijem, tj. da krojim, ali sam sama savladala te sitne stvari, pa ako sam mogla ja, što ne bi mogli i drugi, zar ne? A kad sam kupila mašinu, rekli su mi da nisam normalna, ljudi kupuju kompjutere i sutomobile a ja mašinu. Ok, nisam normalna, a koliko sam videla, odmah posle toga su kupili i oni koji su tako rekli.
Ako si jasno rekla da šiješ samo za sebe, to je u redu i nema tu ništa loše. Potpuno su mi jasni tvoji razlozi.
Potpuno razumem i podržavam tvoje razloge.
ReplyDeleteNije lako drugima ugoditi.
Kad radiš ono što voliš, a to je šivenje za sebe u tvom slučaju, uživaš u tome.
Haljinica je baš slatka:)