Feb 3, 2014

Šijete li po pravilima?


Pre neki dan me kontaktirala jedna čitateljka, i skrenula mi pažnju na to da tutorijal koji sam postavila na blog nije po standardima konfekcijske konstrukcije odeće. Uz komentar, dala mi je i pojašnjenje i opis pravilne tehnike. Zaista sam zahvalana čitateljki, jer sam naučila novi metod rada (možda jednom napišem i taj tutorijal), ali ja ne videh problem u metodi koju sam prethodno pokazala i koju koristim godinama bez ikakvih problema.
To me navelo na razmišljanje - koliko i da li šijem po pravilima, i u kojoj meri je to zaista bitno?

sivenje-po-pravilima-ili-osecaju

Ako pratite moj blog, znate da sam samouka, ali i da šijem već dvadeset godina. Osnove šivenja sam sama savladala, učeći na sopstvenim greškama i dovijajući se kako sam znala i umela. Kada sam otkrila da postoji čitav svet šivenja na internetu, počela sam da upijam sve moguće informacije do kojih sam mogla da dođem (znate li da aktivno pratim preko 200 blogova o šivenju?), reprodukovala viđeno, skupljala ideje i učila cake, ali većinu stvari sam sama ukapirala. I, da se ne lažemo, na to sam jako ponosna. Usput sam razvila tehnike koje su možda samo meni svojstvene, ali sam primetila da te tehnike primenjujem zato što mi odgovaraju, zato što mi je lakše da šijem na određeni način, ili zato što mi je odeća tako udobnija. Dakle, to je moje iskustvo, i sve što vam na svom blogu pokazujem je rezultat mog rada i ja to smatram svojom najboljom praksom. Vi ste, naravno, slobodni da moje tehnike ne primenite, čak i da ih osporite, ukoliko smatrate da grešim.

Naravno, uvek sam voljna da naučim nešto novo, i smatram da ću prestati da učim onda kada me više ne bude. Još ako je u pitanju šivenje, onda možete biti sigurni da ću zapamtiti sve što sam videla ili pročitala jer me ova tema generalno veoma zanima.

Međutim, već imam dovoljno iskustva na osnovu kog mogu da procenim da li je neka tehnika ili njena varijacija u praksi primenljiva ili ne, kao i da li je neophodna i apsolutno neprikosnovena, ili dozvoljava drugačiju interpretaciju. Zato ću za neke tehnike reći da je neophodno pridržavati se pravila, dok za druge smatram da imaju prostora za modifikacije, ili drugačije interpretacije.

Generalno uzev, smatram da svaki kreativac treba i mora da eskperimentiše, kako bi osetio medij na kom radi, upoznao alate kojima se služi, i otkrio tehnike koje mu najviše odgovaraju, bez obzira da li se radi o šivenju, slikanju, dekupažu ili nekoj drugoj oblasti kreativnosti. Usput, on krši pisana i nepisana pravila, ali ga vremenom praksa i lično iskustvo usmeravaju ka pravilnom radu, jer uči na greškama i otkriva bolje i lakše načine da postigne isti efekat. A to posledično vodi i ka inovaciji. Setite se samo revolucije koju je u konstrukciju odeće uvela Koko Šanel...

Poznajem par ljudi koji fenomenalno šiju, a nikad nisu koristili komercijalne krojeve, niti su od nekoga učili da šiju niti modeluju krojeve. Jednostavno, za njih je šivenje igra i avantura tokom koje ispoljavaju svoju kreativnost. Nametnuti im pravila po kojima treba da šiju značilo bi uskratiti im zadovoljstvo i uzbuđenje koje im ovaj hobi inače donosi.

Jasno je da se ne mogu potpuno porediti s njima, jer moj blog ipak ima edukativnu notu, i imam obavezu da sve što napišem i pokažem bude ispravno. Ipak, zadržavam pravo da primenim i vama prenesem metod rada koji je meni logičan, praktičan i koji sam lično isprobala, a koji možda nije striktno knjiški.

Zanima me da li vi šijete po pravilima ili po sopstvenom osećaju? Ako se pridržavate pravila, gde ste ih naučili?

Epilog


Ažurirano 4.2.2014.
Rasprava na ovu temu se prilično rasplamsala i na Fejsbuku, pa sam poželela da podelim sa vama još par komentara koje sam naknadno dobila, a koji svi idu u prilog mojoj tvrdnji da svaka metoda ima svoje različite varijacije i interpretacije, kao i da se tehnika o kojoj sam pisala, i od koje je sve krenulo, koristi i u konfekcijskoj konstrukciji odeće. 



Povezani članci

24 comments:

  1. Ja sam samouka,i uglavnom ucim sa neta,hvatam beleske po potrebi,koje mi kasnije sluze kao podsetnik,memorisem na kompu tutorijale u vezi sivenja,pa kad mi treba,lako ih mogu naci.
    Nisam jos dobra u svemu tome,ali imam veliku volju.Mozda gresim,ali sve ce vremenom doci na svoje,i nadam se da cu za nekih 10-tak godina moci da pokazujem sa zadovoljstvom svoje kreacije,kao nasa draga Stepalica.
    I moja mama je bila samouka,ali nazalost nije stigla nicemu da me nauci jer je prerano otisla u drugi svet.
    Kada budem u prilici,upisacu kurs sivenja,u mom mestu to sad nema.Pokusala sam on line preko neta,ali sam odustala,jer covek nikako nije hteo reci cenu svog rada,a ja volim cist racun...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Miki! Mislim da je 10 godina i previše! Znanje o šivenju progresivno raste, i kad se jednom savlada jedna tehnika, intuitivno se shvati i neka druga, njoj srodna, bar je tako bilo u mom slučaju.

      Delete
  2. Iskreno Ana, slatko sam se nasmejala na zapažanje tvoje čitateljke. Većina operacija se može uraditi na nekoliko načina a standardi u industriji se stalno menjaju i idu u korak sa novim materijalima i novim potrebama proizvodnje. Čak i standardi konfekcijskih brojeva zavise od regije do regije jer standardna visina i stas varira u svojoj veličini od regije do regije ( na severu Evrope ljudi su krupnije konstitucije i višeg rasta, na jugu Evrope sitnije konstitucije i manjeg rasta, Azija ima svoje standarde, SAD svoje itd.) Takođe, svaka ozbiljna firma ima tehnologe koji stalno smišljaju i isprobavaju nove metode samog procesa izrade u cilju poboljšanja kvaliteta izrade i smanjenja broja operacija. Malo je reći da određene velike firme svoju tehnologiju čuvaju kao zmija noge pa u okviru industrije imamo danas posebno zadužena lica koja kupuju garderobu konkurentskih firmi da bi oparali odevni predmet i dobro proučili koji su načini izrade korišćeni. Pored toga većina ovakvih kritičara nije u stanju da razlikuje zanatsko krojaštvo od industrijskog. Zanatsko krojaštvo ima svoje osobenosti jer je namenjeno izradi garderobe po meri i primenjuju se tehnike koje će u toku životnog veka odevnog predmeta dozvoliti prepravke uslovljene transformacijom tela osobe koja nosi odevni predmet.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Lenka, hvala ti na komentaru, znajući koliko si stručna u ovoj oblasti, cenim tvoj sud i mišljenje.
      Poznanica koja je godinama radila za američke modne kuće i bila direktor proizvodnje mi je pričala baš o intelektualnoj krađi i špijunaži tuđih proizdodnih tehnika i standarda u cilju bržeg i lakšeg održavanja koraka sa konkurencijom. Sve što si navela spada u taj domen.
      Takođe, ono što nisam pomenula, a vrzmalo mi se po glavi su različiti načini na koje Armani i Valentino, na primer, konstruišu garderobu - jakne i blejzere posebno. Armani ima čitavu tehniku ojačavanja garderobe unutrašnjim slojem tkanine, koja se posebno iskraja i ukraja, kako bi dala potporu glavnom, spoljnom materijalu. Svaka modna kuća ima svoj sistem rada, koji se nekad međusobno veoma razlikuju.

      Delete
  3. Dragan Ana, kada procitam ovako nesto prvo pomislim kuda ovaj svet ide. Ali zaista...Na zalost jos uvek veliki broj nasih sugradjana nisu u stanju da se raduju uspesima drugih vec samo da ih kritikuju. Ti si nama divna i hvala ti sto se trudis da nam preneses svoje znanje i umece na taj tako ne standardan nacin vec originalan i samo tebi svojstven. Sve najbolje!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Dušanka! Iskreno, mislim da namera čitateljke nije bila maliciozna, pa ne bih da je stavljam na stub srama. Ipak, osetih potrebu da napišem odgovor na njen komentar, jer je svaka reč na ovom blogu javna, a time i podložna kritikama. Za sebe smatram da sam osoba koja dobro podnosi kritike, ali prihvatam samo one koje su potkrepljene čvrstim argumentima.
      Ovaj put, čitateljka je osoba iz struke, i neko ko zna svoj posao, i njen opis pravilne tehnike je bio smislen i logičan, ali sam smatrala da ni moj način rada nije pogrešan.

      Delete
  4. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  5. Draga Ana, ja sam potpuno samouka i imam svoja pravila šivenja. Tek kad se zaglavim u nekom neočekivanom problemu tražim pomoć na Google-(u), ali gotovo da uvek izmenim i te načine rešavanja nekog problema, jer volim, ali volim, da moja doolica i moja strast za kreativnošću budu oslobođeni bilo kakvog pritiska pravila i "standarda". Ja volim taj proces otkrivanja rešenja i to je ono dragoceno , ja mislim za sve nas koji šijemo jer volimo da stvaramo svojim rukama. Ja nikada ne bih mogla da radim u nekoj fabrici i ceo dan proturam jedan te isti štep na nekom komadu odeće za koji ne znam ni gde će završiti.
    Dugo mi je bila miserija kako na kupovnim kaputima ili sakoima, nigde nema štepa koji bi mi otkrivao na kom mestu je kaput izvrnut na lice, kada mu se konačno svuda okolo prišije postava. To me je tolio mučilo, a nisam tražila rešenje koje sigurno postoji na netu, da sam jednom u sred noći ustala, upalila svetlo(probudila mog Žmua koji reaguje na svetlo ko šišmiš) izvrnula ceo kaput naopako i ne mogu da ti opišem moju sreću, kada sam konačno videla da je taj "tajni" štep u rukavu. Takva otkrića su moje najveće zadovoljstvo i zato volim sve blogove koji se bave rućnim radovima jer se susrećem sa rešenjima do kojih dolaze oni, koji kao i ja rade sve to iz osećanja duboke potreb da stvaraju lepotu svojim rukama. Ti si kraljica među njima i molim te, drži se i dalje svojih pravila.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Ankice! Ja sam u početku imala ozbiljne nesanice, dumajući o tome kako da sašijem nešto što nikada ranije nisam imala prilike da pravim. Sećam se prvog revera koji sam pravila - dve noći nisam spavala zbog njega. I na kraju, nije bio savršen, ali ja naučih mnogo. Danas, kad već znam mnogo više, želim da svoje iskustvo podelim sa drugima - ako sam ja patila od nesanice, ne moraju i drugi!

      Delete
  6. Ja bih rekla da ne šijem po pravilima baš uvek. Recimo ne volim da fircam i često šijem odmah na mašini čak i bez špenadli. Izveštila sam se i uglavnom nemam nikakvih problema kad koristim materijal koji ne beži. Čak i rajsferšluse ušivam bez prethodnog kačenja za tkaninu. Nedavno sam i ja dobila komentar na Burdinom sajtu o tome kako sam napisala loše uputstvo za heklanje jedne moje kape. Zahvalna sam toj osobi jer sam tutorijal unapredila, ali gospođa je rekla da nikada za 50 godina heklanja nije pročitala takve instrukcije i da joj nije bilo jasno kako da isplete kapu. Ja se čudim kako neko za 50 godina nije u stanju sam da "provali" kako se nešto radi, ali valjda nismo svi isti. Ja sam definitivno pobornik kreativnosti i snalažljivosti, a to svakako znači da ne moramo uvek da sledimo pravila koje su drugi utvrdili. Pravila su sjajna stvar jer olakšavaju život, rad i stvaralaštvo, ali kad bismo ih se svi slepo pridržavali, nikada ne bismo imali novine i genijalne izume. Inače, pošto ovih dana šijem onu komplikovanu suknju (koja mora da se firca!) po tvojim uputstvima, moram da kažem da mi je sve kristalno jasno i da si sve odlično odradila. I ja sam jako srećna što postoje ljudi kao ti.

    ReplyDelete
    Replies
    1. To je i mene oduvek fasciniralo - kad neko tvrdi da je ekspert ili veoma iskusan, a onda ne moze da sasije najprostiju stvar bez sazvakanih instrukcija. Secam se da sam jednom preporucila nekoj zeni tutorijal za pravljenje nesesera, koji je bio na japanskom (ili nekom srodnom jeziku), ali sa veoma jasnim fotografijama svakog koraka sivenja. Zena mi odgovori da ona ne razume japanski i da joj tutorijal nista ne pomaze...
      Sto se tice fircanja - ni ja ga ne volim, i gotovo nikad ne fircam (osim kad su falte u pitanju). Umesto fircanja, koristim spenadle, i sijem preko njih (naravno, postavljam ih normalno u odnosu na step). Korekcije pravim usput, i po potrebi param...

      Delete
  7. Pročitah sve detaljno ... tvoj personalni osvrt na temu pohvalan i daje odlične praktične rezultate . ,,Od boljeg uvek može bolje,, kaže se ,i ako se još trudimo da budemo bolje svaki sledeći put ,ne vidim uopšte problem i potrebu da analiziramo tehnike standardne -nestandardne ,profesionalne -neprofesionalne .I da ne dužim ,da završim s osmehom :)
    ...od izvora dva putića ... U čemu je problem?!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kanda je problem u tome što znam mnogo i ne dozvoljavam ikome da to ospori :)

      Delete
  8. Dobro je da citateljka nije videla moje tutorijale:))))) Ja sam zaista do imbecilnosti zadivljena tvojom preciznoscu izrade odevnih predmeta, tako da ne sumnjam da su i tutorijali dobri. Sto se mene tice, ja bih najvise volela, da cim zamislim to odmah i uradim. Nema fircanja, nema iglica, nema ustajanja sa stolice dok nije gotovo. Cesto izgresim i istraljavim, i jako mi zao zbog toga - i param samo kad bas nema druge. Inace, koristim krojeve iz Burde pretezno, ali cini mi se da nikad u zivotu nisam procitala uputstvo kako da sasijem. Pogled na sliku bi mi rekao sve. Krojeve adaptiram prema trenutnom nadahnucu, i to pravo zadrzavam:)))-

    ReplyDelete
    Replies
    1. Dragana, ti si za mene apsolutni kreativac, i jedna od onih osoba za koju pravila ne važe, i ne smeju da važe. Mislim da je tvoja genijalnost upravo u tom kršenju pravila - pratiš svoj ritam i instinkt, a stvaraš fenomenalne stvari, nameštaj, garderobu. Malo ko to ume i može. I imaš svako pravo da radiš baš kako radiš, nemoj nikad da se menjaš!
      I da, hvala ti na svim divnim komentarima :*

      Delete
    2. Procitah update ovog posta i ne mogu cudom da se nacudim. Tebi najpre hvala za reci sto ih napisa. Ne bih volela da te ovakva glupost ikad obeshrabri u tom sto radis. Mislim, znam da nece:))) Svi mi radimo odredjene stvari na odredjen nacin. Neko mora da tacno izmeri 100gr oraha koji idu u tortu, a neko to odokativno. Ovaj drugi ne dobije nikad istu tortu i u tome moze bas da lezi lepota iste. A moze i da se zezne - te je za nijansu pametniji:)
      Ljubac

      Delete
  9. Znaš, Ana, neki ljudi znaju samo da kreče ili samo da vezu ili samo da kuvaju. I to što znaju oni uzdižu na nivo nauke, pa im nekako dođe krivo kada neko, ko ume i da završi neke škole i bude obrazovan ali da radi i to što oni misle da je nauka, a zapravo je samo zanat, ko dakle to ume da radi na svoj način a opet jednako dobro. A još ako je to njihovo , laičko, toliko popularno i ljudima zanimljivo, a njihova "nauka" je neprimećena- e, to je onda smrtni greh.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Već sam imala prilike da na svojoj koži iskusim ljubomoru zbog svog znanja i zbog toga što to znanje biva primećeno i cenjeno od strane mnogo stručnijih osoba od tih, samozvanih, profesionalaca. To me naučilo da se ne obazirem na ovakve komentare i da ne dozvolim ikome ni da pokuša da unizi i omalovaži moj trud, iskustvo i znanje. Znam šta i koliko znam, i ponosim se zbog toga. Kome se ne sviđa, ne mora da čita Štepalicu!

      Delete
  10. Mislim da je doticna gospodja profesionalac sa fb ,ciji komentar sam prvo tamo procitala, preterala. Neka nje u njenoj struci ,pa neka se pridrzava svojih i knjiskih pravila. Mislim da se odlicno snalazis sa pravljenjem krojeva, meni je sve bilo savrseno jasno i nisam naisla ni nasta sto bi me zbunilo ili da je bilo nedovoljno objasnjeno. Ona preteruje, a ti samo tako nastavi i nemoj da se obazires, jer imas iskustva i praksu i znas sta radis. Licno, radim po krojevima iz Burde, uglavnom,ili rasparam neki odevni predmet koji zelim,pa precrtavam, skoro sam sama crtala kroj, ne trebaju meni uputstva za korak po korak, dovoljno je da ga pogledam,uskeniram i znam sta mi je ciniti, naravno da uvek radim na nacin kako je meni lakse, svi smo razliciti i treba svako da ima svoj nacin rada, koliko bi ovaj svet bio glup da smo svi isti... Pozdrav svim citateljkama, a tebi sve pohvale jos jednom, ono na cemu radim, po tvom kroju (koji mana nema!) je zadivljujuce!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala puno Raki, slažem se s tobom ;)

      Delete
  11. Ana, znas kako se ovakve situacije resavaju? Kazes - zeno, uputstvo je upravo za grbave ali sam zaboravila da napisem :D Mislim, zabole te cose sta ti tamo neko tupi. Lepo je da ispostujes svakog citaoca, ali i taj neko treba da zasluzi to postovanje. Konstruktivan razgovor je uvek dobrodosao, a lecenje necijih frustracija jednostavno preskocis, umesto sto mu das ovoliko prostora. Strucnjak koji se slepo drzi neceg naucenog, to zapravo i nije. Strucnjak ce ti reci da moze "ovako", ali i "ovako" i "onako" i dati objasnjenje u vezi sa prednostima i manama svake od metoda. Nemoj da se potresas oko ovakvih stvari.

    Ja sam naucila da sijem uz nanu, koja je naucila da sije tako sto je parala stare stvari = i ona i ja sijemo specijalnim tehnikama. :))) Plus uputstva iz Burde koja su u maniru "kako da nikada ne sasijes odevni predmet". Uprem mozdane vijuge svom snagom, da shvatim sta su oni hteli da kazu i na kraju cesto dodjem do toga da su bespotrebno iskomplikovali proces. Internet je majka, pa neka je i sa pogresnim uputstvima, ako ce da pruzi meni logicno i primenjivo objasnjenje.

    Aj ljubim te i bez sIkiracije ... ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Taci, hvala ti na sjajnom komentaru, slatko si me nasmejala! Ovaj incident me je malo prodrmao, verovatno zato što ranije nisam imala prilike da neko baš direktno osporava moj rad i znanje. No, potpuno si u pravu, nema mesta za sekiraciju!

      Delete
  12. meni se taj tvoj tutorijal bas svideo zbog toga sto mi pokazuje jednu tehniku za koju nisam znala, i koju ne koristim (posto koristim 'tehniku' koju sam izmislila sama, verujem da gospodja ni nju ne bi odobrila :)).. mislim da je glupo za sve izmisljati neka 'pravila', kada bismo svi sve radili na isti nacin iznova i iznova, nikada ne bismo napredovali..

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Ivana! Eto, koliko već sutra stiže nova tehnika - bila ona po pravilima ili ne!

      Delete