Kad god se pohvalim nekome (posebno ženskoj populaciji) kako znam da šijem, momentalno vidim onaj poseban sjaj u očima svoje sagovornice, koji me ni ne pita, već zahteva, da i njoj napravim makar jedan komad odeće. Neki podrazumevaju da mi plate, drugi se nadaju da bih ja to lako, brzo i besplatno uradila za prijateljicu, rođaku ili koleginicu, a neki prosto ni ne misle da moj rad podrazumeva i neku kompenzaciju.
Najčešći odgovor koji dobiju je - "Ne šijem po narudžbini". E tada se ljudi zbune, neki čak i uvrede, iz nekog razloga to shvate lično, kao odbijanje da im pomognem.
Kada sam bila mlađa, takoreći tek napredni početnik, oprobala sam se u šivenju po narudžbini; čak sam svoj prvi novac zaradila na taj način, šijući drugaricama poneku suknju ili haljinu. A onda mi se desio pravi fijasko - napravila sam prijateljici pantalone, kojima nije bila ni malo zadovoljna. Platila mi je preko volje, ali me više nikad nije pitala da joj šijem, a ja sam ostala sa veoma gorkim ukusom u ustima. Tada sam naučila važnu lekciju o ovom zanatu i shvatila da šivenje po narudžbini nikako nije isto kao šivenje za sebe, iz hobija.
Od tada retko kada prihvatam da šijem po narudžbini, a kada prihvatim da radim, to obično veoma skupo naplatim. Obično prihvatam da šijem samo one stvari koje su meni izazov i zanimljive, ostalo odbijam.
A evo i zašto:
- Kada šijem za sebe, imam pravo da pogrešim, upropastim materijal, dignem ruke i batalim sve jer mi se stvar ne sviđa, ne stoji dobro, materijal se ne ponaša kako sam očekivala i slično. Kada šijem za klijenta, ne postoji ta opcija - klijent zahteva gotovu i besprekornu stvar, po svojoj zamisli i merama, i opcije poput "ne mogu" ili "mrzi me" ne dolaze u obzir.
- Kada šijem za sebe, tačno znam šta želim da sašijem, znam šta mi stoji i znam koji materijal treba da koristim da bih postigla određeni efekat. Kada šijem za klijenta, uvek postoji mogućnost da nisam dobro razumela njene želje, da taj tip garderobe ne stoji sjajno na njenom telu, ili da materijal koji je odabrala nije adekvatan za željeni tip odeće. Ovo se da rešiti ukoliko mi klijent unapred pokaže sliku gotove iste ili slične garderobe, i ako imam mogućnost da savetujem koji tip materijala da kupi.
- Kada šijem za sebe, dobro znam kako da korigujem kroj kako bi mi odeća dobro stajala - da podignem struk na zadnjem delu pantalona, da skratim prsluk na jakni, da napravim izmene za male grudi, i slično. Dobro poznajem svoje telo i navikla sam da šijem stvari za njega. Kada šijem za klijenta, ne poznajem njeno telo, nemam iskustva s tim na šta posebno treba da obratim pažnju. Dakle, sve radim prvi put, i svaki detalj je jednako bitan. A ja nisam profesionalna šnajderka sa velikim iskustvom šivenja po narudžbini, neke stvari mogu i da previdim. Ovo se može rešiti pravljenjem test kroja, na kome bih istestirala sve moguće potencijalne probleme sa krojem i korigovala nedostatke, pre nego što bih zasekla skupo plaćeni materijal koji je klijent doneo.
- Kada šijem za sebe, to radim samo onda kada sam raspoložena, odmorna i kada imam veliki poriv da stvaram. Kada šijem za klijenta, to radim onda kada moram, u ograničenom vremenskom roku i bez preteranog radnog elana. I ovde nema pomoći!
- Kada šijem za sebe, na kraju svog truda i rada mogu da obučem svoju lepu garderobu i šepurim se u njoj ponosno. Kada šijem za klijenta, sav moj trud ode u tuđe ruke. Jedina satisfakcija mi je nasmejano lice klijenta.
Kada šijem za sebene, ovo ću precrtati, jer sam htela da pišem o prepravkama odeće. Ja gotovo nikad ne prepravljam odeću! Ne volim to da radim, vodim se onom - lakše ću to od nule sašiti nego prepraviti postojeće. Ne želim da menjam rajsferšluse, skraćujem pantalone, krpim nogavice i rukave, sužavam ili proširujem suknje i jakne, menjam pocepanu postavu. Klijenti, rodbina, komšije mahom žele sinte popravke tog tipa, i za takve popravke najčešće smatraju da ću ja to brzo i lako srediti, te da jednom čokoladom mogu da nadoknade zauvek izgubljeno vreme.
Ovde moram delimično da se ogradim - za određene osobe, koje ja smatram vrednim mog truda, ovakve prepravke ću uvek uraditi, i nikad neću reći ne, ma koliko mi prepravke bile mrske. Ipak, većinu ću bez pardona odbiti.
Mislim da sam nabrojala sasvim dovoljno razloga zbog kojih izbegavam da šijem po narudžbini. Ipak, povremeno napravim ustupak, pa upoznam veoma fine ljude, napravim sjajne kreacije, i još budem primećena od strane nekih veoma interesantnih firmi.
fotografija: Nikola Zamurović
Zanima me - da li šijete po narudžbini? Da li uživate u ovakvoj vrsti rada, i smatrate li da je šivenje po narudžbini isplativo?
