Dobila sam par pitanja na temu šivenja trikotaže. Budući da imam vrlo malo iskustva sa ovom vrstom tkanine (praktično sam tek počela da je istražujem), nemam mnogo mudrosti koje bih podelila sa vama, ali mogu da opišem proces koji sam primenila na svojim majicama.
Moje prethodno iskustvo sa trikotažom je jako loše. Datira od pre 25 godina, kad sam tek počinjala da šijem, i kada realno nisam imala pojma šta radim. Učila sam na sopstvenim greškama, a neke su bile nepopravljive.
Šila sam na svojoj Bagat Višnji, regularnim iglama i ravnim bodom, i to ni na šta nije ličilo. Šav je bio neujednačen, bod je preskakao, a konac pucao čim bih malo zategla tkaninu. Porub je bio sav iskrivljen, i u talasima. Dakle, sve ono što ne želite da vidite na svojoj odeći. Tada sam zaključila da Višnja i trikotaža ne idu u paketu, i digla ruke od ovog materijala.
Međutim, od onda sam mnogo čitala o šivenju, pa time obuhvatila i rastegljive materijale, i svašta korisno naučila.
- Kao na primer, da postoje igle za streč materijale (!), koje imaju zaobljen vrh, i koje ne kidaju niti u pletivu, već skliznu kroz njega.
- Zatim, da je pleteninu najbolje šiti na endlerici, ili, ako je nemate, cik-cak bodom na regularnoj mašini.
- Da se trikotaža mnogo tegli ako je papučica snažno pritiska, te da treba popustiti pritisak, kako se tkanina ne bi deformisala ispod nje.
- Da se, u industrijskoj proizvodnji, koriste iberdek mašine za porubljivanje. Na regularnim mašinama postoji bod koji imitira iberdek dupli bod, i šije se duplom iglom. I, s tim u vezi, da većina Bagat mašina nema ovu opciju (jedino Bagat Ruža može da šije dvostruki paralelan bod).
U međuvremenu nabavih endlericu, pa sam naučila da rukujem njom, a onda se okuražila i da se oprobam sa pleteninom. Birala sam debelje i srednje debele materijale, jer cenim da je za tanke tkanine neophodna veća veština, i verovatno bolja aparatura, od one koju trenutno posedujem. Tkanine iz mog izbora nisu mnogo mlitave, nisu fluidne, već drže formu i umereno su rastegljive - u pitanju je pamučni žersej, pogodan za majice i rolke, čisto da imate predstavu o čemu pričam.
I, evo kako proces šivenja izgleda. Sve sastavne šavove sam šila endlericom. Redosled operacija je prikazan na slikama ispod.
Dakle, prvo sam obrađivala ramene šavove i okovratnik, tako da spojim prednjicu i zadnjicu duž ovih delova.
Potom sam spajala rukave sa telom majice, duž otvora za ruku, tj. kugle rukava.
Potom sam zatvarala rukav i šila bočni šav u jednom potezu, kao što je prikazano na slici. Vodila sam računa da se šavovi ispod pazuha lepo podudaraju na prednjem i zadnjem delu.
Sjajna stvar kod šivenja trikotaže je što je proces jako brz i lak. Majicu sastavite za otprilike 30 - 45 minuta.
Što se poruba tiče, ja sam rešila da ih šijem ručno, nevidljivim bodom. Ovaj bod je praktično cik-cak, što znači da je vrlo elastičan, a pritom se s lica uopšte ne vidi.
Sve ivice sam prethodno obradila edlericom, a onda koristila konac u odgovarajućoj boji za porub, pa se nit potpuno utopi u overlok bod i tkanje. Malo sam docrtala linije konca, da biste shvatili kako taj bod izgleda.
I evo poruba s lica - fin i uredan.
I, još jedna napomena - na pačvork bluzi sam šavove po dijagonali morala da proštepam i na regularnoj mašini. Prvo sam ih sastavila endlericom, ali kad sam raspeglala šav, primetila sam da se konac iz overlok boda vidi s lica, i da je šav prilično labav. Zato sam dijagonalne sastave proštepala i ravnim bodom, i pritom koristila iglu za streč.
I eto, to je sva mudrost koja mi je trebala za ovaj poduhvat.
