Društvo, mnogo nam je drago što učestvujete u izazovu i postavljate svoje reciklirane kreacije! Najviše akcije ima na Fejsbuku, na Marijinoj i mojoj stranici, ali i u krojačkim grupama čiji smo članovi - Samo za krojačice i Volimo šivenje. Ako već niste, pozivamo vas da se priključite izazovu. Zapratite Marijinu i moju stranicu, uključite se u grupe, i reciklirajte!
Za reciklažu teksasa sam dugo dumala šta bih pravila. Pre dve godine sam šila sako od recikliranog teksasa, i od onda imam podosta farmerki koje sam sakupila, ili delom iskoristila za taj projekat. Plašila sam se da bi još jedan komad odeće bio previše sličan ovom, a baš nisam htela da ponovim pačvork motiv koji sam koristila za sako.
Razmišljala sam da napravim neku kućnu galanteriju, za svoju šivaću sobicu, pa sam i na tu temu tražila inspiraciju po Pinterestu. Ali, to bi bilo previše lako, a znate da ja volim samoj sebi da zabiberim čorbu...
Posle nekog vremena, zaključila sam da mi je potrebna svakodnevna teksas suknja, pa sam počela da tražim ideje za nju. Zaustavila sam se kod ovog kroja za suknju, sa m-sewing sajta. Dopale su mi se linije, i shvatila sam da su ukrojeni paneli odličan način da se iskoriste nogavice farmerki. Međutim, posle malo googlovanja, našla sam slike suknji koje su sašivene po istom kroju, i shvatila da je model mnogo širi od onoga kako sam ga zamislila. Zato sam, inspirisana ovim krojem, rešila da sama napravim kroj za suknju.
Otprilike ovako. Sličnost je očigledna, ali se vidi da nije u pitanju identičan kroj.
Negde u ovoj fazi šivenja, znala sam da će suknja izgledati odlično. Međutim...
Kada sam sastavila prednje i zadnje delove, i probala suknju, nešto mi nije baš bilo potaman. Koliko god da mi se dopadalo kako skrojeni paneli izgledaju, na meni to nije bilo to.
Tu sam donela odluku da suknju nadogradim...
Evo u šta je suknja porasla. Ovo je suknja koja ne želeli da bude suknja, i haljina koja to baš i nije. Nešto između suknje na tregere i haljine. Nema klasične tregere, a nije ni haljina, jer se ne može nositi bez neke bluze ispod.
Ovakva mi se mnogo više dopala na meni.
Pozadi je prilično duboko izrezana preko leđa, a orukavlje se spušta do na 10ak cm iznad struka.
Kopča se metalnim rajsferšlusom za jakne, koji ide skroz do na par cm iznad poruba.
Pošto je rajsferšlus prilično grub, dodala sam patnu duž kopčanja, kako bih zaštitila bluze i najlon čarape od habanja.
Skoro sav materijal za ovu haljinu je recikliran. Jedino što sam kupila za nju je rajsferšlus, sve ostalo sam imala već među restlovima materijala.
Opšivci su napravljeni od tankog elastičnog teksasa, koji mi je pretekao posle šivenja farmerki za drugaricu. Nigde nisam stavljala lepljivo platno, pošto je osnovni materijal izuzetno debeo teksas, a iz iskustva sa blejzerom odozgo, znala sam da bi sa lepljivim platnom haljina bila kruta kao neki oklop.
Za postavu sam upotrebila dva različita materijala. Imala sam u šteku dovoljno druge postave, ali sam zaključila da reciklažni projekat treba da ostane dosledan samom sebi! Zato sam i postavu krpila i reciklirala.
Gornji deo je nastao od postave koju sam skinula sa nekih starih suknja-pantalona, koje je moja mama nekad davno nosila.
Suknja je od ostatak postave koju sam iskoristila za mantil, koji sam šila prošle godine. Bilo ga je dovoljno samo za suknju, i svidelo mi se što bih na taj način iskoristila celo parče, plus mi se učinilo da uz belu postavu sa gornjeg dela ide sasvim fino.
Kombinovala sam teksas sa otprilike četiri para musških farmerki. Neki komadi su već bili načeti, koristila sam ih za blejzer, neke komade nisam cele iskoristila. Bilo je tu i farmerica koje su imale fleke po sebi, pa sam morala da zaobilazim oštećene komade tkanine.
Kada sam radila gornji deo, morala sam da koristim najšire delove nogavica da bi mi krojni paneli stali na tkaninu - što če reći, sa zadnjeg dela farmerki, gde se obično nalaze džepovi. Zato su pozadi grupisani tamniji delovi sa konturama prethodno našivenih delova.
I konačno, evo suknje - haljine na meni. Dopada mi se to što je prilično udobna, a primerila sam i da je efektna, par žena me je radoznalo odmerilo u gradu, a nekoliko rođaka mi je već suptilno nagovestilo da se ne bi bunile da dobiju nešto slično. Dakle, skupljam novu turu farmerki :)
A sad da vidimo šta nam je Diva koja šiva spremila za ovaj zadatak.
