Da li imate neki omiljeni dezen ili šaru, koju iznova i iznova koristite kada šijete? Da li volite sami da kreirate dezen materijala, aranžiranjem njegovog originalnog dezena u novi ornament? Da li volite da se držite sigurne, već proverene kombinacije, ili uvek istražujete nove mogućnosti za vaš kroj i materijal?
* to read the text in English, click here.
Ja jako volim oštre linije, velike kontraste i geometrijske šare, i ova tri atributa krase većinu garderobe koju pravim. Riblja kost je verovatno moj omiljeni dezen, mada ne pamtim da sam ikada kupila materijal koji zapravo ima ovaj print na sebi - svoju omiljenu šaru sam uvek sama pravila, koristeći prugaste, karirane ili jednobojne materijale na različite načine. Neke od primera mog eksperimentisanja ste već mogli da vidite na smaragdnoj košulji, prugastim pantalonama, ljubičastoj haljini, srcastoj bluzi, kao i mnogim drugim stvarima.
Kad god vidim prugast materijal, prva pomisao je - kako mogu da iskoristim pruge i napravim neku zanimljivu šaru od njih.
Ovu suknju sam namenski pravila, da bih je kombinovala sa smaragdnom košuljom. Boje ove dve tkanine su se savršeno uklopile, ali mi se nije preterano dopao dezen buklea koji sam uzela za suknju - plašila sam se da bih izgledala previše staromodno u klasičnoj kariranoj suknji, pa sam rešila da se poigram još jednom sa omiljenom mi šarom i time učinim suknju modernijom.
Koristila sam već opisanu tehniku za krojenje i šivenje šare riblje kosti. Osim panela suknje, i pojas je ukoso iskrojen, tako da se linije materijala savršeno poklapaju duž vertikalnih i horizontalnih šavova. Ovakvo uklapanje šara za posledicu ima veoma zanimljivu šaru u obliku romba (zapravo deltoida, da budem preciznija) na bočnim stranama. Kroj je jednostavna A-suknja koju sam sama modelovala. Uvek mi je zanimljivo kada vidim kako isti kroj ima različit izgled, zavisno od vrste materijala, kao i od toga da li je tkanina sečena po liniji tkanja ili ukoso. Ova suknja izgleda prilično ravna, iako je obim poruba 20ak cm duži od obima suknje u kukovima. Tek gledano sa zadnje strane možete primetiti valove koji se formiraju na porubu, dok sa prednje strane suknja prilično ravno pada.
Šivenje ukoso iskrojenog materijala ume da bude prilično nezgodno, pošto se tkanina ne ponaša isto kao kada je iskrojena u pravcu tkanja. Naime, ukoso iskrojena i postavljena tkanina gubi čvrsinu koju joj inače obezbeđuje potka, pa materijal postaje rastegljiv. U nekim ranijim pokušajima da šijem ukoso krojen materijal, imala sam probleme sa oblikom suknje - dešavalo mi se da koristim kroj za ravnu suknju, koja na kraju ispadne mnogo uža u predelu poruba nego u predelu kukova, što na meni ne izgleda ni malo lepo. Razlog za to je to što se materijal zategne preko kukova, gde mu telo drži formu, a skupi od kukova naniže. Slično se desilo i sa ovom suknjom, ali joj dodatni volumen daje oblik koji i dalje lepo izgleda na meni.
Osim oblika suknje, čest problem je i prišivanje rajsferšlusa. Ukoliko se ne prišije dobro, šav ume da bude sav grbav, što veoma ružno izgleda. Na ovoj suknji sam imala malo problema - rajsferšlus sam prvo prišila na leđni šav, i dobila upravo taj ružni, grbavi izgled. Potom sam pomerila rajsferšlus na levi bok, što je rešilo problem. Razlog je to što na boku telo daje potporu materijalu, držeći formu šava. što nedostaje na leđnom šavu.
Još jedan trik kojim sam se poslužila je to što sam panele suknje okačila da vise nekoliko dana pre nego što sam počela da šijem. Na porub sam zakačila nekoliko štipaljki, kako bi dale težinu materijalu i dodatno ga istegle. Na ovaj način, materijal se lepo istegao (nisam ga merila pre i posle istezanja, ali verujem da se malo i produžio) i bio je spreman za rad.
