Dragi čitaoci, Štepalica je počela da evoluira kao blog, a ja se nadam da ga vodim u pravom smeru, koji će meni, kao autoru, doneti nove sjajne prilike, a vama obezbediti zanimljivo štivo za čitanje i pristup informacijama koje vam trebaju.
Pre nekog vremena me je kontaktiralo srpsko predstavništvo Elna šivaćih mašina, sa ponudom da uspostavimo saradnju koja bi svima mogla biti interesantna. Moram priznati, bila sam prilično uzbuđena zbog ovog poziva, i jedva sam čekala da čujem kakav vid saradnje su imali na umu. Osmislili smo nekoliko načina da udružimo snage, među kojima se najbrže iskristalisala ideja da testiram različite modele Elna šivaćih mašina, i pišem kritike istih ovde, na blogu. Kritike bi trebalo da vam približe različite modele iz Elna programa i daju vam sve potrebne informacije koje vam mogu zatrebati ukoliko se odlučite da sebe častite novom mašinom.
Postovi ovog tipa će biti sponzorisani, ali će njihova sadržina biti pisana iz moje vizure, i na osnovu mog iskustva tokom korišćenja modela mašine o kom pišem. Kako bih što realnije pisala o modelima, napraviću po nekoliko odevnih predmeta na svakom od njih, koristiću mašinu oko mesec dana i na osnovu toga dati svoje mišljenje i preporuku.
Meni će biti posebno interesantno da isprobavam različite modele mašina, jer sam navikla da radim na staroj mašini, koja je otprilike moja vršnjakinja, pa nemam mnogo iskustva u korišćenju novijih i savremenijih modela.
ELNA 120
Prva na redu je osnovna mašina za šivenje, model Elna 120.
Kod ove mašine me trenutno zaintrigiralo to što je veoma lagana. Naviknuta na staru, metalnu mašinu, prijalo mi je to što Elnu 120 mogu da nosim jednom rukom, što je veoma zgodno ukoliko nemate kutak za sivenje, već mašinu morate da odlažete nakon korišćenja.
Mašinu sam testirala duže vreme, tokom kog sam sašila tri košulje, dve suknje, dve haljine, kao i dekorativne zavese. Reklo bi se da sam mašinu istestirala temeljno, i koristeći sve operacije koje se najčešće upotrebljavaju.
Elna 120 ima veoma kompaktno kućiste, u kom je skriven osnovni set prateće opreme: paralica, kalemi za donji konac, papučice za rupice za dugmad, za skriveni rajsferšlus, za cik-cak bod, kao i za slepi bod, pločica za slobodan vez. Dužina, širina i vrsta boda se lako menjaju, rotiranjem odgovarajućih dugmića u potrebnom smeru.
Moram da napomenem da uz ovaj model dobijate samo jednu iglu, i to debljine 90, pa preporučujem da odmah uz mašinu dokupite i igle svih debljina.
Igla ima dva polozaja u kojim može štepati: središnji i krajnji levi položaj, što je odlično za lako određivanje širine dodataka za šavove, ali i za precizan prilaz liniji šava. Mašina podržava rad sa dva konca i duplom iglom, ali ista ne dolazi u osnovnom paketu, pa je morate dokupiti.
Mašina ima samo jedan mod brzine boda, koji se reguliše pritiskom na papučicu. Ukoliko ste početnik, ne morate da brinete, mašina štepa normalnom brzinom, a papučica je prilično osetljiva na dodir.
Odlična karakteristika ovog modela je platforma za rukav, koja omogućava lak prilaz šavu u slučaju da šijete uske cevaste oblike (poput rukava i nogavica). Nisam imala prilike da isprobam rad na platformi, ali već mogu da zamislim koliko bi mi ona olakšala krpljenje nogavica ili prišivanje zakrpa na rukavima. Bez ovog dodatka, šivenje je znatno teže, ponekad i nemoguće.
Elna 120 je izuzetno tiha (pogotovo naspram moje stare mašine), što je milina za uši prilikom rada. Mačina radi glatko, motor ima odličnu vučnu snagu, što znači da mašina može da podnese i rad sa debljim materijalima, poput teksasa. Kada sam šila suknju od debljeg kepera mašina je bez poteškoća štepala i one delove gde se preklapa po 6 slojeva materijala.
Posebno me oduševilo kako mašina sije rupice za dugmad. Postupak se obavlja u 4 jednostavna koraka, a uz korišćenje odgovarajuće papučice ste sigurni da ćete napraviti uredne i simetricne rupice za dugmad. Ukoliko i pogrešite, rupice možete relativno lako da oparate, a da pri tom ne uništite matetrijal. Moram da priznam da će mi najviše zbog ove opcije nedostajati Elna 120.
Papučica za rupice ima podesivi klizač koji određuje dužinu rupice za dugmad. Prilikom testiranja mašine shvatila sam da se klizač ne može fiksirati, zbog čega je prilično teško napraviti više rupica za dugmad tako da sve budu iste dužine. Međutim, uz malu i jednostavnu improvizaciju se i ovaj problem može rešiti, a ja vas častim tutorijalom koji će vam skratiti muke. Naime, iza klizača stavite komad šibice ili čačkalike odgovarajuće dužine, i selotejpom ga fiksirajte kako ne bi ispao. Drvce će poslužiti kao graničnik i fiksiraće klizač na mestu, a rupice za dugmad će biti identičnih dužina.
Mašina nema kofer u koji bi se mogla zapakovati, pa savetujem da je zaštitie nekom prekrivkom, koju možete i da sašijete.
Takođe, mašina stiže obilno nauljena, što je odlično za negu uređaja, ali ume i da trajno ufleka konac. Zbog toga savetujem da prvo isterstirate rad mašine na nekom komadu tkanine, koji vam ne treba, i koristeći beli konac štepate po tkanini sve dok konac ne postane snežno beo. U suprotnom se može desiti da vam mašinsko ulje ufleka i tkaninu na kojoj radite.
Uz mašinu stiže i detaljno ilustrovano uputstvo za upotrebu, na srpskom jeziku.
Sve u svemu, ova mašina je odličan izbor za sve početnike, kao i za one kojima je potrebna kvalitetna i stabilna osnovna mašina za kućnu upotrebu.
