Dragi čitaoci, prethodni izazov je bio veoma uspešan, i mnogo nam je drago što ste se odazvali u velikom broju, postavivši svoje reciklirane kreacije na Facebook. Nadam se da nam se pridružujete i u reciklaži košulje!
Za današnji izazov sam odabrala košulju koju sam davno napravila svom mužu. Košulju je kratko nosio, ali kako se brzo ugojio (khm, blagodeti bračnog života!), omalila mu je, i dugo je stajala u ormanu. Meni se pamuk i dezen jako dopao, pa sam je dugo meračila za neku prepravku, ali nisam imala jasnu ideju šta bih s njom.
Ako pratite moju Fejsbuk stranicu, ove slike će vam biti poznate. Inspiracija mi je lutala od klasične košulja-haljine, do ovakvih modela:
A onda sam nabasala na slike oprtača, i zaključila da je to pravac kojim želim da idem.
U haljinu sam ubacila elemente sa ove tri slike, jer sam jednako bila inspirisana svakom od njih.
Ukombinovala sam dva kroja iz Burde, koja sam nedavno koristila.
Suknja dolazi od kroja za haljinu iz Burde 5/2019, #102, koju sam suzila pri porubu.
Za gornji deo prekrajala sam još jedan kroj za haljinu, koju sam iskoristila da napravim šest različitih modela ovog leta. Naravno, presekla sam je u struku, a gornji deo strukirala i preoblikovala spram modela koji sam imala na umu.
Naravno, nisam mogla celu haljinu samo od košulje da napravim. Ukombinovala sam pamuk od košulje sa tankim teget keperom, koji sam nedavno dobila od tetke, a koji je bio načet, tako da se tehnički vodi kao ostatak materijala (iako ga je, realno, bilo i više nego dovoljno za ovu haljinu).
Dakle evo kako je haljina ispala. Nisam slikala proces šivenja, pa ću probati da ga opišem. Od prednjice košulje sam napravila novu prednjicu haljine. Kopčanje sam iskoristila, ali sam prilikom krojenja panele košulje okrenula naopačke (porub na vrh, okovratnik na dno, ala "slatka mala izrnuta torto, vrh ti na dnu stoji!") kako bih dobila žensko kopčanje - desno preko levog.
Kragnu i manžetne sam morala nove da iskrojim. Od starih rukava sam napravila nove, iskoristivši originalne šliceve za provlačenje ruku. Od cele košulje, pretekao mi je ceo leđni panel. Smisliću već kako da ga iskoristim.
Haljina ima podsuknju, koja je prišivena za šav u struku.
Ako primećujete da je košuljar sivkast a ne beo, to nije zbog lošeg osvetljenja, već zbog malog peha koji mi se desio nakon što sam haljinu napravila. Naime, nosila sam je i oprala nekoliko puta pre fotografisanja za blog. Ispostavilo se da keper ludački pušta boju, nije pomoglo ni to što sam ga pre šivenja oprala, niti to što sam ubacivala color catcher-e u veš mašinu - košuljar je posle svakog pranja izlazio sve tamniji i tamniji. Srećom, pa je ravnomerno ofarban, a ne mestimično isflekan, tako da je boja svuda ujednačena. Nažalost, boje prugica (teget i crne) su se stopile, tako da se ne vide onako jasno kao što su se videle dok je tkanina bila bela.
Haljina se pokazala kao izrazito udobna za nošenje, i veoma efektna. Svaki put kad je obučem, dobijem mnogo komplimenata. Fino prati liniju tela, a dovoljno je komotna i omogućava lak pokret rukama, što mi je veoma bitno. Mnogo volim da je nosim!
Posebno mi se dopada kako ide uz ove slatke retro sandalete.
