"Gde si naučila da šiješ?" Ovo pitanje mi sve češće postavljaju i oni koji šiju i oni koji bi da nauče da šiju. Oni koji umeju da šiju, ali nisu prezadovoljni svojim umećem i voleli bi da avanzuju, često ne znaju odakle da krenu. Pitaju se gde je taj izvor informacija sa kog skupljam svoje znanje? Oni koji nikad nisu šili su tek zbunjeni - očekuju savršene rezultate od prvog šava.
U mom slučaju, istina je da sam samouka. Počela sam pre ravno 20 godina, na letnjem raspustu posle prvog razreda gimnazije. Imala sam 15 godina i nisam imala pojma šta radim. Narednih 13 godina sam šila po osećaju, i učila na sopstvenim greškama. Vremenom sam, naravno, bila bolja i urednija, ali sam i dalje poprilično grešila.
Nisam umela da korigujem krojeve kako bi mi bolje stajali - pantalone su mi, zbog isturene zadnjice, uvek napred bile preduboke, a pozadi jako plitke; nisam znala kako to da popravim. Takođe, moje stvari su vrištale na sav glas - napravljeno u kućnoj radinosti. Nisam posvećivala pažnju detaljima - moja garderoba nije imala džepove, jer nisam umela uredno da ih napravim. Ako sam baš želela da imam jaknu sa džepom, džep sam morala da sakrijem ispod poveće kapne, kako se ne bi videlo koliko je neuredno odrađen paspuliran otvor. Mrzelo me da pravim kaiševe, epolete, gajke za kaiš i slične sitne detalje koji jednu jaknu čine raskošnom i zaista lepom. Čak i kad bih se naterala to da uradim, šila sam na brzaka i traljavo, neuredno.
Šila sam po principu - "kako god da ispadne, OK je". Nisam imala ideju o tome da bih ja mogla da kontrolišem kroj. Bila sam prilično brza i nervozna krojačica, bilo je bitno da što pre sašijem stvar, da bih mogla da je odmah obučem, pa sam žurila i izbegavala da ispravim greške koje sam usput napravila, misleći da će se neželjeni nabori ili lagano zatezanje postave koja vuče spoljni sloj jakne ispraviti kada se stvar raspegla - velika zabluda, koja je tako tipična za većinu početnika!
A onda je došla i ta 2008. godina, za mene jako bitna. Prvo sam se učlanila na sajt Burda Style, na kom se nalazi sekcija sa tutorijalima o različitim krojačkim tehnikama, koje sam danima prečešljavala i upijala sve informacije koje su tamo bile izlistane. Mislim da sam tek pre tri godine prestala da intenzivno visim na sajtu; do tada sam svaki dan provodila po par sati dnevno na samom sajtu, pregledajući tuđe kreacije i tražeći korisne informacije. Jedan način učenja za mene je predstavljalo i samo gledanje u tuđe rukotvorine, analiziranje detalja, upoređivanje tehnika koje su drugi koristili sa onim koje sam ja primenjivala. Drugi način je bilo, i još uvek je, isprobavanje novih tehnika u praksi.
Ubrzo sam otkrila i čitav svet blogova o šivenju, na kojima sam našla mnoštvo informacija o različitim tehnikama, tutorijale pojašnjene do detalja, ilustrovane jasnim fotografijama i korak-po-korak opisima.
Prvi blog na koji sam nabasala bio je Laura's sewing room, gde sam videla par tehnika za šivenje košulja, kao i sjajne instrukcije za šivenje postave na jaknama. Na žalost, Laura nije više toliko aktivna na svom blogu, od kako je dobila dete, ali se nadam da će ponovo početi da piše, jer žena zaista ima šta da pokaže.
Potom sam otkila Tany i njen blog Couture et Tricot. Sa njenog bloga sam svašta naučila - žena piše veoma detaljne postove o procesu šivenja, i perfektno šije. Mislim da je njen blog bio najveći uzor kog sam se držala kada sam pokrenula Štepalicu - želela sam da taj nivo detaljnosti i perfekcije predstavim i u svom radu i na svom blogu. I Tany proređeno piše u poslednje vreme, pošto je i ona postala mama nedavno, ali je počela po malo da prikazuje svoje nove stvari, što me jako raduje.
Zatim je usledila Bunny i blog La Sewista! Kod nje me raspametio vez i posvećenost detaljima. Mislim da sam kod nje prvi put videla paspuliranu kragnu. Bunny često šije predivne haljine za svoje unuke, a kreacije su joj prava umetnička dela. Moram da se pohvalim da sam bila izuzetno počastvovana kada joj je moj blog privukao pažnju i kada je počela da ga prati i komentariše moje kreacije. Divna stvar je što Bunny redovno piše, i svako malo prikaže novu sjajnu kreaciju.
Veoma rado pratim i Sigrid, od koje sam nekoliko puta ukrala ideje za svoje kreacije. Sigrid takođe ima lepe tutorialje, a imala je i zaseban blog na kom su bili skupljeni različiti tutorijali sa mnoštva blogova. To je bila prava riznica znanja.
Pratim još mnogo blogova sa kojih i dalje učim, a ovde ću navesti one koji su na mene ostavili najjači utisak, i sa kojih sam najviše ideja i tehnika naučila. To su i blogovi sa kojih često crpim inspiraciju, neki mi daju ideje za šivenje, neki me inspirišu kako da pišem svoje tutorijale.
- Claire Kennedy
- Sherry - Pattern~Scissors~Cloth
- Rosy - Sewingadicta
- Claudine - Rolling in Cloth
- Carolyn - Handmade by Carolyn
- Tasia - Sewaholic
- Sarai - Coletterie
- Sunni - A Fashionable Stitch
Pored blogova, pratim i sajtove Sew News i Threads magazina, i dosta surfujem po Pinterestu, tražeći interesantne detalje, tehnike i tutorijale, koje sakupljam u zaseban album.
Eto, to su moji izvori znanja i inspiracije. Dala sam vam dosta preporuka i izvora informacija odakle možete krenuti. Na žalost, ni jedan blog nije iz regiona, jer ja ne znam ni za jedan koji tematiku šivenja obrađuje na način koji sam imala prilike da vidim na pomenutim blogovima.
Imajte na umu da je šivenje, kao i svaki drugi zanat, stvar prakse - što više puta ponovite određenu tehniku, sve lakše, bolje i urednije ćete je izvesti. Na kraju ćete ovladati šivenjem toliko dobro, da ćete savršeno odraditi i potpuno novu tehniku, koju nikada ranije niste isprobali, a o kojoj ste samo čitali. Meni se to dešava stalno, a sa svakom novom tehnikom koju isprobam (uspešno), skoči mi samopouzdanje još malo.
Žao mi je što trenutno nemam stvari koje sam šila pre desetak godina, rado bih ih uslikala izbliza i pokazala vam razlike koje postoje u odnosu na stvari koje sada pravim - nove stvari su mnogo urednije i preciznije napravljene.
Ovaj internet je prozor u svet i zaista mi se čini da možeš da napreduješ u svakoj sferi života. Na sreću ima puno ljudi koji nesebično dele znanje. Ostaje ti samo da budeš uporan i rezultati neće izostati...
ReplyDeletePotpuno se slažem! Mislim da danas ne postoji tema koja nije već obrađena i do detalja opisana negde na internetu. Samo je treba naći...
DeleteDivan post, podsticajan !
ReplyDeleteI ja mislim da se najbolje uci na greskama, jer tada dolazi i do novih ideja, i greska moze da bude jedinstvena kreacija :)
Da li si koristila mozda neke knjige na nasem jeziku ?
Hvala Majo. Da, metod greske i pokusaja je neprikosnoven, ali je najsporiji vid ucenja. Danas kada me citaoci pitaju da li se isplati uzeti casove sivenja, iskreno se zamislim - da sam imala nekoga da mi pokaze kako, mnogo brze bih napredovala; ali, kroz svo iskustvo koje sam godinama sakupila, postala sam potpuno sigurna u sebe. Na kraju, mislim da od pojedinca najvise zavisi - koji metod ucenja je za njega / nju najdelotvorniji.
DeleteNa zalost, nisam imala cak ni knjige na raspolaganju. U nekom trenutku sam pocela da ih trazim po knjizarama, ali nisam nalazila nista sto bi mi odgovaralo. Verovatno bi bolje bilo da sam trazila udzbenike koji se koriste u tekstilnoj srednjoj i visoj skoli, ali u to vreme se nisam toga setila, pa sam sve radila na tezi nacin :)
ja sam i dalje pobornik onog sporijeg metoda greske i pokusaja :) u kombinaciji sa knjigama (kad se nadjem u corskokaku).. uprkos tome sto volim da citam, ti tekstovi usko vezani za sivenje su mi uvek bili nekako suvoparni (pratim par ovih blogova koje si navela, ali kad naidjem na takve tekstove, uglavnom ih ne citam u ceosti vec ih samo preletim pogeldnom).. ali valjda je to i normalno, da svako od nas uci i usvaja stvari drugacije :)
ReplyDeleteKod mene je posvecenost tehnickim detaljima zaista tek naknadno dosla, a sa njom i zelja da citam clanke i tekstove na tu temu. Pre deset godina, mislim da me no ni najmanje ne bi interesovalo....
DeleteOdlican post. Iskren. Kod mene je slucaj takav da su svi oko mene sili pa sam znala vise nego sto mislim iako nisam bila svesna. Medjutim, meni se dopadaju jednostavni krojevi, modeli koji mogu od istog snita ispasti potpuno drugacije. To mi je zanimljivije. Snitove vadim sama. Naravno, u ubedjenju sam da bi dosta toga znala da sasijem samo kad bi imala vremena i stalozeno srce, a nemam nijedno ni drugo. Nemiran duh. Internet je fenomenalna stvar za one koji znaju da ga koriste i znaju da pronadju pravu stvar sto se tice tutorijala. Pokusavam i drugima da skinem famu, a to sam pominjala i u postovima i postavljala jednostavne modele ne bi li podstakla nekoga jer mislim da sivenje zaista nije bauk, mada je daleko od toga da je lako. Na zalost, ili na srecu, to mi nije jedina strast tako da se ne mogu posvetiti potpuno ali svejedno, uzivam u svemu, a vidim da i ti uzivas u sivenju i odlicno to radis. Najbolje se uci kroz rad, bojim se da svi ti kursevi nisu toliko vredni ako se ne nastavi sa radom... I, da, sto je najgore, volim da sve bude savrseno pa nesto ne pocnem, takoreci, godinama jer nemam vremena da uradim kako ja hocu. To je prokletstvo
ReplyDeleteHvala Natasa! Slazem se s tobom kad su u pitanju jednostavni krojevi - ja vrtim u krug nekoliko osnovnih modela za kosulje, suknje i haljine, i prekrajam ih do besvesti. Zanimljivo mi je da se igram s njima.
DeleteSto se strpljenja tice - vremenom sam ga izgradila. Ja sam u sustini jako takmicarski nastrojena, i nekad hocu da puknem od zelje da moj rad bude najbolji :). Mislim da me ta osobina gurala da usavrsim svoju tehniku, a to je podrazumevalo da usporim i poradim na detaljima.
Takodje, mrzim da radim na preskokce, ali nekad prosto ne mogu drugacije da se organizujem, pa sam primorana i na to da radim u malim vremenskim intervalima. Nekad mi to ubija zadovoljstvo, ali me zaista uci strpljenju.
Tebi se zaista divim. Ne samo da šiješ, već i dizajniraš, praviš umetnička dela.
ReplyDeleteMoram priznati da meni to nikako nije išlo. heklanje, pletenje, poentles, ali šivenje....tata mi je kupio Bagatovu Slavicu '73, kad sam, kao vukovac završila osnovnu školu, a to mi je tada bila želja. I šila sam, baš puno, ali mi nikada nije bilo dovoljno dobro, uvek je bilo neke muke, grešaka, paranja, tako sam, kad sam se udala, po šnitu iz burde sašila mužu košulju, koja je bila baš O.K., ali je to bilo i poslednje što sam sašila. Mašina sa kabinetom stoji, po nekad nešto prošijem, zavese na primer, ali uglavnom stoji.
Izvinjavam se što sam prešla na priču o sebi, ali baš sam imala želju.
Svako ima neki hobi u kom je sjajan i neki koji mu ne ide. Ja sam sa lakocom naucila da strikam, ali dalje od par jednostavnih dzempera i nekoliko pari rukavica nisam dalje odmakla. Za vez nemam strpljenja, a heklanje nisam ni naucila. Tako mi ostade samo sivenje...
Delete