Unazad par meseci bijem bitku sa prostorom u našem malom stanu. Posebno me muče Burde, kojih je sve više, a mesta sve manje, pa su raštrkane svuda unaokolo, praveći haos. Kada smo se pre tri godine uselili u ovaj stan, sa sobom sam ponela samo manji deo svoje kolekcije magazina sa krojevima - većina ih je ostala kod mojih roditelja, i stalno me nervira to što znam da brojne fenomenalne krojeve ne koristim jer mi nisu pri ruci.
Neko vreme sam dumala o tome kako da rešim ovaj problem, i konačno shvatila da bi najbolje rešenje bilo da su časopisi u digitalnom formatu. To naravno znači da je kompletnu zalihu od otprilike 150 časopisa neophodno skenirati. Shvatih da bih u fotokopirnici platila ovu uslugu papreno skupo i da mi se više isplati da kupim skener i sama obavim posao.
Đole je posebno oduševljena novom spravicom - ispostavilo se da je odlično mesto za dremku.
I tako je krenulo beskrajno skreniranje, stranu po stranu. Skeniram samo fotografije modela i krojne sveske, a preskačem članke na nemačkom, kao i reklame. Krojne listove ostavljam u originalnom papirnom formatu, a smeštam ih u registratore. Uz krojni list stavljam i naslovnu stranu časopisa, kako bih lakše prepoznala broj.
U jedan veći registrator uspem da stavim krojne listove iz 24 Burde, što će reći da dve godine Burdi zipujem na prostor koji je fizički otprilike šest puta manji. Rekla bih da je to značajna ušteda.
Svaki broj Burde konvertujem u PDF fajl, a paralelno pravim i fajl u koji smeštam samo preglede tehničkih crteža iz svih brojeva, sortirane po mesecima i godinama izdanja. Moram priznati da mi je mnogo lakše da pretražujem modele u digitalnom formatu, a krojni listovi su konačno uredno smešteni, i lako ih je ponaći.
Trenutno sam negde na trećini puta, skenirala sam 60ak brojeva, što znači da sam bila veoma vredna. Ne mogu da vam opišem koliko sam nestrpljiva da sredim svoju kolekciju magazina. Pride, dok skeniram Burde nalećem na fenomenalne krojeve koje želim da sašijem - neke nisam ranije zapazila, a nekih sam se potsetila, pa su ponovo dospeli na listu modela koje moram da napravim što pre.
No, i pored značajnog rasterećenja prostora, morala sam da rešim i problem skladištenja pomenutih registratora. U stanu koji je mali kao naš (ima svega 30 kvadrata), svaki kutak mora biti pametno iskorišćen, a najbolje je kada je svaki komad nameštaja multipraktičan. Tako ja reših da ćošak u kom držim dasku za peglanje, iskoristim do poslednjeg milimetra. Umesto klasičnih rasklopivih nogara, zamislila sam da daska stoji na polici u kojoj bih držala krojeve i ostalu krojačku literaturu koju imam. Naravno, policu smo rešili da pravimo po meri. Sami.
Moj muž je projektovao, a ja sam asistirala, pa smo ovog vikenda sami sastavili policu za peglanje. Stavili smo velike točkiće kako bismo lako mogli da je pomeramo, ako se ukaže potreba. Budući da nam je ovo prvi stolarski poduhvat, prilično sam zadovoljna kako smo se snašli - iako nije savršena, mislim da je polica ispala odlična. Sad već smišljam nove komade nameštaja koje bih napravila za svoj krojački kutak.
I da vam dodatno ilustrujem odnos prostora koji zauzimaju časopisi naspram krojnih listova u registratoru - u jedan boks na polici stanu 24 Burde, isti broj Burdi (tj. krojnih listova) stane u jedan registrator.
Kako vi čuvate svoje časopise s krojevima? Imate li neki sistem koji vam olakšava snalaženje i pretragu modela? Kolika je vaša zbirka magazina?
