Već neko vreme pratim blog
Diva koja šiva, koji piše Marija Šorša iz Zagreba. Baš kao i Marija, blog je vedar, eklektičan, predstavlja miks postova o njenom ukusu, eksperimentima u šivenju i kreacijama koje ručno stvara. Osim lepog lica i maštovitih kreacija, pažnju mi je privuklo i to što Diva često pribegava reciklaži, prekraja second hand stvari, pravi odeću od zavesa i dekor platna – uporno krši sva pravila, a to joj odlično ide!
Uz sopstveno osvešćivanje i edukaciju o ekologiji i zagađenju, postala sam svesna koliko modna i tekstilna industrija doprinose pogoršanju ovog gorućeg problema, pa mi je prijalo da vidim uspešan primer upotrebe materijala koji je već uobličen u odeću, da bi se isti preinačio u potpuno nove odevne kreacije. Marija je u tome izuzetno kreativna i vešta! Iskreno mi je probudila radoznalost, pa poželeh da je upoznam bolje.
Uspostavile smo saradnju, u vidu zanimljivog izazova, koji smo jedna drugoj postavile: da napravimo nekoliko predmeta ili komada odeće, reciklirajući različite komade tkanina, koje većina nas ima u svojoj kući. Ideja je da promovišemo koncept prenamene gotove odeće i tekstila, i da kroz sopstveni primer osvestimo čitaoce o problemima koje brza moda izaziva. Nadamo se da ćemo uspeti da na zabavan način pokažemo kako se od starog može napraviti novo.
Dakle, tokom naredne tri nedelje ćemo, svakog utorka, objavljivati svaka svoje kreacije, koje ćemo napraviti od sledećih predmeta:
- Kućni tekstil, poput stolnjaka
- Teksas od starih farmerki
- Stara košulja
Pozvani ste da nam se pridružite u izazovu! Ako imate reciklirane stvari koje se uklapaju u navedene teme, ili želite da šijete zajedno sa nama, dobro ste došli! Uslikajte svoje kreacije ih i postavite na Facebook.
No, pre izazova, želim da vas upoznam sa Divom! Pročitajte intervju koji sam imala sa Marijom, i zapratite njenu stranicu na Facebooku.
Marija, dobrodošla na Štepalicu! Bilo bi lepo da se predstaviš, ko je Marija, čime se bavi kad ne šije?
Kad ne šijem, onda razmišljam o šivanju. 😊 Kažu da je u svakoj šali pola istine, pa tako i u mojoj prethodnoj rečenici. Moj posao od kojeg živim, a ujedno i poziv, je dramska pedagoginja. Kao tipičnu horoskopsku blizanku, zanima me mnogo toga; čitam, gledam filmove, idem u kazalište, bježim u prirodu kad god mi se pruži prilika, i- putujem; doduše, ni približno onoliko koliko bih voljela.
Kada, i kako si počela da šiješ?
Šivati na šivaćem stroju sam počela u drugom razredu srednje škole. Silom prilika morala sam naučiti koristiti šivaću mašinu, jer je mama nakon što mi je „n“ puta krpala jedne stare traperice, rekla da više ne želi vikendima na to trošiti dragocjeno vrijeme. Ostalo je povijest. Istina je da sam zapravo od malena pokazivala interes za odjeću, pa dok sama nisam počela šivati, nosila bih krojačici da izradi moje kreacije. Ručno šivati i vesti sam počela kao doista mala zahvaljujući mojoj baki.
U kom delu kreativnog i krojačkog procesa najviše uživaš, a šta te užasava?
Najviše volim maštanje i šivanje. Onaj srednji dio, vađenje kroja s krojnog arka i prenošenje istog na tkaninu, doista ne volim.
Imaš li neku svoju omiljenu kreaciju, na koju si posebno ponosna?
Neskromno će zvučati, ali ponosna sam na gotovo sve; naime, većinu života sam se bavila aktivnostima poput glume, plesa i pjevanja i ovo je bila prva aktivnost iza koje je ostajao materijalni trag nakon utrošenog vremena. Ponosna sam kad od naizgled neatraktivnih predmeta stvorim nešto što se sviđa ne samo meni, nego i ljudima koji me okružuju i koji prate moj rad.
Vidim da često imaš radionice na temu šivenja, možeš li da nam opišeš koja je tema, i kako izgledaju časovi? Koliko imaš đaka, čime se najčešće bavite, i kakav je odziv?
Pa, nisu to baš radionice šivanja, više izrada modnih dodataka, a sve kroz reciklažu. Radionice većinom traju dva sata i zabavne su, jer se najčešće, baš kao u stara vremena na sijelima, razviju diskusije i razmjena ideja. Profil učesnika je različit, većinom su, ali ne nužno samo, djevojke i žene različitih dobi-od osnovne škole sve do umirovljenica.
Otkud reciklaža kao koncept u tvom radu?
Došlo je vrlo spontano. Kad bih na Hreliću (sajam rabljenih stvari) ili u second hand shopu vidjela neki odjevni predmet napravljen od kvalitetne tkanine, a koji mi veličinom ne odgovara, bilo bi mi žao ne kupiti ga. Osim toga, to je, iako vremenski zahtjevnije, povoljnije.
Kako biraš šta ćeš reciklirati, i koje komade ćeš rastaviti na delove i napraviti nešto potpuno novo, a koje ćeš doraditi i oplemeniti?
Često stihijski. 😊 Ponekad, doduše, mjesecima sakupljam odjevne predmete čiji uzorci odgovaraju jedni drugima kako bih ih na kraju sve pretvorila u jedan predmet. Daleko draže mi je u potpunost dekonstruirati predmet i stvoriti nešto sasvim novo, nego prepravljati.
Pošto i sama blogujem, mislim da razumem poriv da preneseš svoju kreativnost i drugima; no, zanima me kako si ušla u svet blogovanja?
Sasvim slučajno. Blog je bio moj završni ispit na edukaciji za specijalisticu za internet marketing. Istina je da sam godinama prije razmišljala o tome i, štoviše, stalno dobivala poticaje za to, no tada mi se činilo; ok, puno šijem, ali o čemu bih pisala?! Ah, u kakvoj sam samo zabludi bila! U međuvremenu sam shvatila da mi pisanje ide daleko brže i lakše nego šivanje. Pisati možeš svugdje, i tehnički je daleko manje zahtjevno. Uprkos mom strahu da neću imati o čemu pisati, sada često sama sebe „skraćujem“ jer imam osjećaj da su mi postovi zbilja dugi.
Šta očekuješ od našeg reciklažnog izazova?
Očekujem da ćemo inspirirati mnoge i da će se uključiti puno ljudi; nadam se tome, i navijam za to.
Pored šivenja, imaš li još koju supermoć?
Imam, znam rigati vatru i mogu svaku žlicu objesiti na nos.
* * *
Veliko hvala Mariji na gostovanju kod mene. Pozivam vas da pročitate i intervju koji sam dala za njen blog, Diva koja šiva. Sledećeg utorka nas pratite, objavićemo naše kreacije napravljene od kućnog tekstila, tačnije od stolnjaka.
Povezani postovi
